Smisao
Evo doslo je, danas je ono sutra o kome sam Vam juce govorio, prekjuce planirao, prije godinu dana mastao. Danas je ono sutra u kojem cu naucit sve za naredni cas, u kojem cu trenirati dok se sam ne nagutam svog znoja, da bih posjedovao odredjenu vjestinu kojom bih bio motiv drugima. Danas je onaj dan kad cu otic u crkvu, zapalit svijecu, pomolit se bogu I zahvalit na novom jutru, novoj sansi, prilici za ostvarenje ciljeva, snova. Danas cu zagrlit majku I reci joj izvini I hvala. Izvini za sve teske rijec, izvini za sve pogresne odluke, izvini za sve neprospavane noci, izvini za nepromisljene odluke, ludu glavu. I hvala, hvala ti na znoju I vremenu koji si potrosila zaradjivajuci za hljeb, hvala ti za batine, zbog kojih sam danas umjesto na ulici na parketu, bazenu, terenu. Hvala ti na tome sto si borac I sto si nas ucila da kroz zivot idemo hrabro I odlucno sa glavom gore kao sto si i ti radila, do neba sam ti zahvalan. Zbog tebe danas cu procitat onu knjigu koju sa dobio na maloj maturskoj veceri, tezicu ka tome da pomijeram granice, da se usavrsavam jer je to poenta zivota. Rodjeni smo da bismo, dostigli neki svoj krajnji cilj. Neko ce biti ljekar, neko pekar, neko ce biti cistac, to cime ce se ko bavit ili se vec bavi je zanemarljivo, isto kao sto I neko mora vodit knjige u preduzecu, tako I neko mora vodit metlu za sobom. Treba da svakom bude cilj da ono cime se bavi obavlja na onaj nacin na koji je Betoven komponovao, Mikelandjelo slikao. Jer kad se prodje ulicom treba svako da kaze odje je radio cistac koji je odlicno obavljao svoj posao. Treba svi da budemo ponosni na tog cistaca, jer svi mi treba da budemo taj cistac u svojim poslovima, vezama, nevoljama. Na uspjeh treba da gledamo kao da je gusjenica. Da, gusjenica. Ona se tokom svog perioda transformacije skriva, slicno kao I uspjeh. Aktivna je nocu, dok drugi spavaju I bas u onom trenutku kad je gusjenica pomislila da odustane pretvori se u leptira. Divnog leptira. Tako je i sa uspjehom, nece doci odmah treba ga dovesti, to je nagrada za sve one neprespavane noci, za sve one rane zore, za sve one poslednje atome snage, to je nagrada za onih poslednjih 10 minuta treninga odradjenih sa maksimalnom posvecenoscu upjeh je nagrada za to sve I zato ne dolazi svima, jer svi nemaju ovakav stav, I ne dolazi lako.
Nema sutra, postoji samo danas, znam da ste se pronasli u neki recenicama, vidite isto tako sam se I ja veceras pronasao u ulozi pisca, po meni ocajnog pisca koji pokusava da daa dusu ovom papiru. Da Vam dam kvalitetnog sagovornika, prijatelja, koji samo slusa, gleda, upija, razmatra vase probleme I cuti, veceras sam toga prijatelja nasao odje, na papiru. Ne znam, osjecam neki teret na sebi moram to izbacit, pokusavam pisanjem, za sada mi dobro ide. Dobro mi ide izbacivanje tereta, naravno.
